Кад хладни ветар прореже образе попут ножа, а када земљу прекрије дебели слој снега, свет као да пада у стање тишине и хладноће. Оштра зимска хладноћа чини да људи ужурбају кораке, а расположење као да је залеђено овом монотоном белином. Међутим, у овом наизглед беживотном годишњем добу, један мали цвет шљиве тихо је ушао у мој живот, попут најтоплије лековите светлости зими, грејући ми срце и осветљавајући боје живота.
Стајало је тамо тихо, као да је вила која излази из древне поезије, зрачећи неземаљским шармом. Овај мали цвет шљиве стајао је сам на својој грани, једноставног и елегантног облика. Неколико малих и нежних цветова шљиве било је разбацано по грани, нежних и влажних, као да би се лако сломили ако би се додирнули. Прашници су били дугачки, попут треперавих звезда на ноћном небу, посебно јарко истицајући се на позадини латица.
Текстура његових латица је јасно видљива, као да је уметничко дело које је природа педантно израдила. Свака латица је благо увијена, подсећа на насмејано лице стидљиве девојке, зрачећи живошћу и разиграношћу. Иако је симулација, толико је реалистична да се готово може помешати са правом ствари. У том тренутку, чинило ми се да осетим слаб мирис цветова шљиве и осетих отпорност и одлучност са којом су цветали на хладном ветру.
Ставила сам је у старомодну плаво-белу порцеланску вазу и поставила је на сточић у дневној соби. Од тада је постала неизоставни део мог живота, тихо ме пратећи кроз сваки зимски дан. Ујутру, када први зрак сунца пробије кроз прозор и падне на мали цвет шљиве, изгледа посебно шармантно и лепо.
Време објаве: 22. август 2025.