Ова вештачка стабљикапшеница, иако само артефакт, готово је савршена репродукција шарма природе. Трокраке гране, попут падавина година, кондензују радост жетве и семе наде. Свако зрно пшенице је пуно и сјајно, као да је дар Мајке Земље, и људи не могу а да га нежно додирну и осете температуру природе.
Његова боја није јарка, али има тиху лепоту. Светло златножута, на сунцу делује посебно топло, као да је сунце нежно мрвљено, посуто по овој грани пшенице. Када поветарац дуне, она се нежно њише, као шапатом, причајући причу о расту и жетви.
То је тако једноставна симулација једне гранчице пшенице, али ме је бескрајно дирнула и донела сањарење. То није само нека врста украса, већ и нека врста духовне хране. Кад год сам уморан, увек ми може донети мир и утеху, дозволити ми да пронађем комадић своје чисте земље у овом бучном свету.
Нису јој потребне цветне речи да би је украсиле, нити су јој потребни сложени облици да би је изразиле. Само једна гранчица пшенице је довољна да осетимо топлину и лепоту из дна наших срца. Можда је то моћ једноставности. Једноставност је повратак лепоти, повратак правом ставу. У компликованом свету, потребна нам је таква једноставност, да оперемо прашину душе, да пронађемо изворну чистоту и лепоту.
Много пута, увек тежимо тим дивним и сложеним стварима, али игноришемо једноставно и лепо постојање око нас. У ствари, истинска срећа је често скривена у овим наизглед обичним стварима. Све док усмеримо своје срце да осетимо, да доживимо, можемо пронаћи бесконачну лепоту у животу.
Време објаве: 02.04.2024.